Printaj članak

Naša Maca i njezin 'Klesar'

Srijeda, 28. srpnja 2010.

Kako smo prije par dana i najavili, u ekipi 'đuturuma - kolumnista' dogodile su se neke promjene. Naime, našu Brekalicu, zamijenila je Marija Zovko - Maca i od sada će nam se ona svako četiri tjedna javljati sa svojim iskustvom, svojom pričom. Ovo je njezin prvi tekst i jako je zanimljiv, pa da vidimo što nam je to naša Maca spremila. Zanimljivog je imena:   Klesar   Nisam mogla odbit Cokinu molbu da malo pišem za našu stranicu. Nije da imam nešto pametno reć, ali mogu s vama podijelit koliko mi je značila (i koliko mi sada znači) Frama Široki Brijeg.   Rekla bih vam nešto o klesaru koji mi je promijenio život...   Moja duša je bila kamen koji nije sličio ni na šta. Možda sam bila premlada za to, ali ipak me vukla želja da moj kamen dobije prepoznatljiv oblik. S tom željom, počela sam pjevat u 'Gospinim slavujima' (pozdrav pjevačima iz moje generacije ) i rijetko sam išla na Večernju Misu. Ali, kad bi otišla uvik sam razmišljala kako ću i ja pjevat na Večernjoj kad budem 'velika'. Iz tog sam se razloga upisala na Framu (pričali su mi kako framaši pjevaju na Večernjoj).   Tako sam u 8. razredu upoznala klesara. Potaknuta Božjom milošću, počela sam ići sama subotom na Framu. To meni nije baš bilo previše zanimljivo, ali sam ipak uredno (svake subote) uz našu lipu Grabovinu išla na Glasnike. Tu su mi pričali o Junaku moje priče, o Klesaru, koji je već tada počeo oblikovati kamen moje duše, iako ja toga nisam bila ni svjesna. I dalje sam ja volila pjevat, ali to više nije bio razlog zašto sam išla na Framu. Eeee.... kad bi ja sad vama pričala šta smo mi prošli zajedno i koliko je ljudi bilo asistenata mome Klesaru, priči nikad ne bi bilo kraja. Zamislite da sada vi prepričavate svaki događaj iz Frame! Pa čovječe, to bi bila zbirka pripovijetki. :)   E, tako mi se Klesar uvukao pod kožu, i još mu danas dopuštam da me oblikuje, jer djelo nije dovršeno. On vam radi za jednu veliku firmu, a Šef traži savršeno djelo. Znam da sam pronašla kvalitetnog majstora da obavi posao. Ima puno posla i naporno je, ali on samo priča o svome Šefu koji je najbolji na svitu. Cili svoj život posvetio je Njemu, a sad mu još i radi za firmu. Slušajući riječi moga Klesara i gledajući kako predivna djela stvori od običnog kamena, i ja imam želju jednog dana raditi za Šefovu firmu. Kažu da je dobra plaća (Mt 5,12a) . Isplati se potrudit. Mislim da je Frama dobra preporuka za tako dobar posao. A Klesar je nadaleko poznat. Zove se Franjo, rodom iz Asiza. Ćaća mu bio trgovac, a on eto klesar (šta ti je život!). Ako imate želju učiniti nešto od svog kamena, toplo preporučam svoga Klesara svima vama, dragi moji prijatelji. Sigurna sam da se nećete pokajati.   Do sljedećeg javljanja: MIR I DOBRO!  

- Marija Zovko - Maca