Printaj članak

Trag

Srijeda, 26. listopada 2011.

Normal 0 21 false false false HR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Obična tablica"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:"Times New Roman"; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;} Normal 0 21 false false false HR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Obična tablica"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin; mso-bidi-font-family:"Times New Roman"; mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}   Šetao sam nedavno kroz Mostar. Imao sam, ne tako davno, predrasude prema tom gradu, ali puno toga u zadnjih godinu dana sam naučio i spoznao u tom gradu, da bih ga mogao poprijeko pogledati. Šećući, slučajno ili ne, naiđem na par kvadrata tek izlivenog betona. Pored čuči neki malac sa svojih desetak godina i drvenim štapićem otkinutim s obližnjeg stabla upisuje u beton svoje ime. Završava, ostavlja drvce pored betona i odlazi za svojim poslom. Zasigurno ponosan na učinjeno. Bilo je to prije par tjedana i već tada sam odlučio pisati o tome. Sve me to tako fasciniralo.   Volim usporedbe, ali ih obično tek kasnije prepoznam, kasnije ih se sjetim. Ovaj put mi se vjerojatno iznad glave upalila žarulja, jer mi je odmah, čim je mali otrčao, na pamet palo kako je Frama meni poput onog betona. Malac je, naravno, bio framaš. A drveni štapić je sve ono čime je on poslužio Framu, po čemu ga ja Frama upamtila. Dobro, malo je to prejednostavno, ali ja to tako shvaćam.   U Frami sam uvijek vidio umanjeni svijet. Postoje u svijetu ljudi različite dobi, različitih shvaćanja i razmišljanja, „ludih“ stavova i moćnih priča, povučenih ljudi i mirnih ljudi, ali svijet bez bilo koga od njih ne bi bio to što jeste. Spomenuti potpis malac nije prvi ostavio na betonu. Bilo je tu već nekih, ali to svejedno nije ni bitno, jer kada se beton osuši, sve će biti isto, bez obzira tko se prije koga potpisao. Bitno je ostaviti trag. Nije svaki trag isti, neće ga svatko isto duboko urezati i jednako snažno pritisnuti štapićem o beton , ali kad se beton osuši, bitno je da je trag tu.   Dragi moji framaši, trudite se ostaviti trag. Vaš trag je bitan. On je glavni. Bez njega su ostali manje bitni i manje vrijede. I da, beton se izlijevao jer su u njega postavili neki znak, putokaz. Opet meni simbolika. Frama pridržava, osigurava putokaz. Neka i vama Frama osigura da nakon nje jednog dana znate gdje ćete u životu ići, što ćete tamo pronaći i najvažnije od svega, da znate tko ćete vi u svemu tome biti.    

- Tomislav Gašpar